Pošto sam zamislila da se moj blog bavi svakodnevnim problemima a ne samo kozmetikom. Policistični jajnici su najčešća hormonska bolest kod žena i uzrok mnogih problema. I sama se borim od puberteta sa ovim problemom i danas pišem o svom iskustvu. Odmah ću da se ogradim da nisam zdravstveni radnik i da je ovo samo moje iskustvo i dokaz da je vera najvažnija.
Od prve menstriacije, koju sam dobila sa 12 godina imam problema sa bolovima i obilnim ciklusom. U srednjoj školi postaju bolovi sve jači i rešila sam da potražim stručno mišljenje. Pri odlasku ginekologu sam dobila Logest kontraceptivne pilule i situacija se znatno poboljšala. Bolovi su postali manji, ciklus je kratko traja i uvek sam znala u dan kada ću da dobijem. Loša strana je nakupljanje vode i moji kilogrami.
Posle dve godine, sa svojih 19. godina i moje stabilne situacije sa ciklusom, dobijam visoku temperaturu i bolove u predelu denog bubrega. Mislila sam da je prolazna prehlada i nisam toliko pridavala značaja ali me je temperatura savladala. Završila sam u hitnoj na infuziji i uput za hirurgiju, ako mi u toku noći ne bude bolje. Sumnjali su na slepo crevo, mada sam do tada tri puta išla sa bolovima u bolnicu i uvek su me vraćali sa izgovorom da nije slepo crevo i da to nije ništa strašno. E pa bilo je, to su bile ciste na jajnicima i niko me nije uputio na ultrazvuk i skrenuo pažnju da je možda to. Posle hitne mi je bilo bolje, temperatura je spala i polovi su se smanjili, do sutradan. Infuzija je prestala da deluje i bolovi su se vratili, kao i temperatura koja je sad bila oko 40. U sred avgusta sam oblačila jaknu i uvijala se u ćebe, groznica me je savladavala. Moji me odvoze u bolnicu, gde mi vade krv i utvrđuju da nemam upalu slepog creva. Odlazim kod hirurga, koji me pregleda i šalje na ginekologiju. Tamo ultrazvučnim pregledom utvrđuju da imam jaku upalu jajnika, bubrega i bešike i da moram da ostanem u bolnici. Doktor počinje da postavlja pitanje šta smo čekali toliko i zašto ranije nisam došla. A ona tri puta gde me je hirurg vraćao? Ja da mogu sama da utvrdim svoju dijagnozu, doktor mi ne bi ni trebao. Pošto je bila nedelja, ostavljaju me da ležim i da čekam sutradan da bi mi radile analize. Doktor koji me je primio odlazi na odmor i preuzima me druga doktorka. Opet kreću pridike kako sam mnogo čekala i kako imam upalu već duže vreme ali se zbog prehlade na bazenu to pogoršalo. Doktorka mi objašnjava kako je desni jajnik skroz pod upalom i najbolje je da se ukloni operacijom a pošto sa jednim ne mogu da imam decu, da mi u "istom trošku" uklone oba. Moj izraz lice je bio blago rečeno zaprepašćen. Naravno da sam odbila. Iskreno, tada nisam ni razmišljala o porodici. Imala sam 19. godina, tek sam upisala fakultet i deca mi još nisu bila u planu ali sam ih želela u budućnosti. Doktorka nije nalazila drugo rešenje pa me je preuzeo treći doktor i utešio me da lekovima može da se reši moj problem. Posle dve nedelje u bolnici, sa izbušenim venama kao sir i podlivima kao da sam se davila sam vukovima, izlazim sa dijagnozom policističnih jajnika i saniranom upalom. Dobila sam lekove koje moram da pijem, vaginalete i da redovno dolazim na kontrole. Desni jajnik mi je uvećan i rečeno mi je da ću da vučem probleme sve dok ne zatrudnim, što će da bude problem. Imam dosta vodenih cista i kontraceptivne pilule moraju da mi drže situaciju koliko toliko pod kontrolom.
Nastavljam da pijem Logest i situacija je bila ok nekih dve godine. Ciklusi postaju neredovni i bolni. Odlazim kod ginekologa na Studentskoj poloklinici i utvrđuje da ponovo imam velike vodene ciste i da Logest je preslab za mene. Prepisuje mi Yazz pilule i što manje stresa, jer kako kaže i on utiče dosta na pogoršanje problema. Prvih mesec dana sam bila nepodnošljiva, uticale su na mene tako što sam naglo menjala raspoloženje i plakala iz čista mira. Doktorka mi je prepisala Yasmin kao zamenu i kao pomoć kod bubuljica, sa kojima sam ponovo počela da vodim bitku. Posle nekoliko meseci desilo se isto kao sa Logestom, neredovni ciklusi i bolovi. Doktorka mi daje lekove i vaginalete i da napravim pauzu sa pilulama. Posle ispijenih lekova i pauze me vraća na Yazz pilile i daje mi Fitovag biljne vaginalete. Savetovala me je da posle svakog ciklusa potrošim pola pakovanja i da to dosta pomaže u mojoj situaciji. Pošto sam mnogo dobila na težini, što je posledica nakupljanja vode rekla mi je da se više aktiviram. To sam shvatila bukvalno pa se nisam odvajala od teretane 4 meseca i ciklus mi je za to vreme izostao. Shvatila sam da su lagane vežbe dovoljne, kao i regulisana ishrana.
Posle dve godine, sa svojih 19. godina i moje stabilne situacije sa ciklusom, dobijam visoku temperaturu i bolove u predelu denog bubrega. Mislila sam da je prolazna prehlada i nisam toliko pridavala značaja ali me je temperatura savladala. Završila sam u hitnoj na infuziji i uput za hirurgiju, ako mi u toku noći ne bude bolje. Sumnjali su na slepo crevo, mada sam do tada tri puta išla sa bolovima u bolnicu i uvek su me vraćali sa izgovorom da nije slepo crevo i da to nije ništa strašno. E pa bilo je, to su bile ciste na jajnicima i niko me nije uputio na ultrazvuk i skrenuo pažnju da je možda to. Posle hitne mi je bilo bolje, temperatura je spala i polovi su se smanjili, do sutradan. Infuzija je prestala da deluje i bolovi su se vratili, kao i temperatura koja je sad bila oko 40. U sred avgusta sam oblačila jaknu i uvijala se u ćebe, groznica me je savladavala. Moji me odvoze u bolnicu, gde mi vade krv i utvrđuju da nemam upalu slepog creva. Odlazim kod hirurga, koji me pregleda i šalje na ginekologiju. Tamo ultrazvučnim pregledom utvrđuju da imam jaku upalu jajnika, bubrega i bešike i da moram da ostanem u bolnici. Doktor počinje da postavlja pitanje šta smo čekali toliko i zašto ranije nisam došla. A ona tri puta gde me je hirurg vraćao? Ja da mogu sama da utvrdim svoju dijagnozu, doktor mi ne bi ni trebao. Pošto je bila nedelja, ostavljaju me da ležim i da čekam sutradan da bi mi radile analize. Doktor koji me je primio odlazi na odmor i preuzima me druga doktorka. Opet kreću pridike kako sam mnogo čekala i kako imam upalu već duže vreme ali se zbog prehlade na bazenu to pogoršalo. Doktorka mi objašnjava kako je desni jajnik skroz pod upalom i najbolje je da se ukloni operacijom a pošto sa jednim ne mogu da imam decu, da mi u "istom trošku" uklone oba. Moj izraz lice je bio blago rečeno zaprepašćen. Naravno da sam odbila. Iskreno, tada nisam ni razmišljala o porodici. Imala sam 19. godina, tek sam upisala fakultet i deca mi još nisu bila u planu ali sam ih želela u budućnosti. Doktorka nije nalazila drugo rešenje pa me je preuzeo treći doktor i utešio me da lekovima može da se reši moj problem. Posle dve nedelje u bolnici, sa izbušenim venama kao sir i podlivima kao da sam se davila sam vukovima, izlazim sa dijagnozom policističnih jajnika i saniranom upalom. Dobila sam lekove koje moram da pijem, vaginalete i da redovno dolazim na kontrole. Desni jajnik mi je uvećan i rečeno mi je da ću da vučem probleme sve dok ne zatrudnim, što će da bude problem. Imam dosta vodenih cista i kontraceptivne pilule moraju da mi drže situaciju koliko toliko pod kontrolom.
Nastavljam da pijem Logest i situacija je bila ok nekih dve godine. Ciklusi postaju neredovni i bolni. Odlazim kod ginekologa na Studentskoj poloklinici i utvrđuje da ponovo imam velike vodene ciste i da Logest je preslab za mene. Prepisuje mi Yazz pilule i što manje stresa, jer kako kaže i on utiče dosta na pogoršanje problema. Prvih mesec dana sam bila nepodnošljiva, uticale su na mene tako što sam naglo menjala raspoloženje i plakala iz čista mira. Doktorka mi je prepisala Yasmin kao zamenu i kao pomoć kod bubuljica, sa kojima sam ponovo počela da vodim bitku. Posle nekoliko meseci desilo se isto kao sa Logestom, neredovni ciklusi i bolovi. Doktorka mi daje lekove i vaginalete i da napravim pauzu sa pilulama. Posle ispijenih lekova i pauze me vraća na Yazz pilile i daje mi Fitovag biljne vaginalete. Savetovala me je da posle svakog ciklusa potrošim pola pakovanja i da to dosta pomaže u mojoj situaciji. Pošto sam mnogo dobila na težini, što je posledica nakupljanja vode rekla mi je da se više aktiviram. To sam shvatila bukvalno pa se nisam odvajala od teretane 4 meseca i ciklus mi je za to vreme izostao. Shvatila sam da su lagane vežbe dovoljne, kao i regulisana ishrana.
Sve je bilo pod kontrolom i nisam imala nikakvih problema do oktobra 2015. godine kada mi se ponovo poremetio ciklus. Počela su krvarenja na nekoliko dana i shvatila sam da su opet pilule izgubile dejstvo, kao i prethodih puta. Probala sam sa manastirskim melemima ali ništa nije pomoglo. Otišla sam do doktora, koji mi je prepisao terapiju, za koju sam saznala da je potpuno pogrešna. Nije mi pomoglo, otišla sam ponovo i dobila kapi koje stežu zidove materice i sprečavaju krvarenje. Takođe mi je rekao da prestanem sa pilulama. To je bio decembar. Već u januaru sledeće godine počinju intenzivni bolovi i shvatam da nešto definitivno nije uredu. Odlazim u bolnicu, kod doktora koga lično poznajem, u koga imam poverenje i saznajem za pogrešnu terapiju i za veliku cistu na desnom jajniku. Pošto bolnica nije blizu mog mesta sve sam odlagala odlazak dok nisu počeli jaki bolovi.
Dobila sam da radim tumor markere, sve analize krvi i hormone, uput kod endokrinologa i da se vidi šta mi pravi toliki problem. Kod endokrinologa sam saznala za intoleranciju na insulin i dobila smernice da regulišem ishranu i lekove za šećer. Sa svim analizama odlazim kod ginekologa ponovo i sve analize su uredu. Cista mora da se drži pod kontrolom i da redovno dolazim na kontrole. Rečeno mi je da moram da strogo pazim prehlade jer može da utiče na jajnike a još šećer i cista su veliki problemi. Dok ne rešim te probleme ne mogu da planiram decu. To je bio januar 2015.godine i tada sam ostala trudna. Vođena time da ne pijem pilule a ne mogu da ostanem trudna, nismo obraćali pažnju na zaštitu i ostala sam trudna a da nisam znala. Posle lekova koje sam greškom dobila treba da prođe dosta vremena do sledećeg ciklusa i ja sam posle nekog vremena i dobila menstruaciju. Mislila sam da mi se jednostavno reguliše ciklus i sve je ok. Krvarenje je trajalo nekoliko dana i bolovi su se smanjili. Za to vreme sam od lekova za regulisanje šećera izgubila apetit i smanjila mi se težina. Imala sam stalne vrtoglavice i mučnine. Zbog problema nisam ni pomišljala na trudnoću. Krajem februara dobijam jake bolove i mislim da ću da dobijem ciklus a pošto ne pijem pilule da su bolovi jači. Od ciklusa ni traga. Mislim se možda će cista da pukne pa boli. Bolovi postaju sve jači, sve jače mučnine i vrtoglavice. Odlazim ponovo u bolnicu i prvo što mi doktor kaže da su to simptomi trudnoće. Gledam začuđeno i mislim da je nemoguće sa tolikim šećerom i cistom. Iskreno sam moje pripremila na ko zna kakvu bolest jajnika, vođena tekstovima na internetu. O potomstvu sam razmišljala kao o nečemu nedostižnom. I ultrazvuk pokazuje nešto beličasto po sredini materice. Kolko sam samo ultrazvuka imala za tolike godine, mogla sam i medicinu da upišem. Primećujem da je to nešto čudno. Doktor me ponovo pita da li sam trudna, kažem da nisam. Nasmeje se i kaže "E pa jesi, to je beba". Gledam zbunjeno, pored dotora su još dvoje stažista koji me gledaju sa čuđenjem kako nisam znala do sad. Doktor mi objašnjava da je to čudo jer sa tim problemima su bile minimalne šanse za začeće. Nisam svesna šta se dešava. Posle raznih misli i godina borbe sa policističnim jajnicima, tog 4.marta saznajem za naše malo čudo.
Izvinjavam se na dugom tekstu ali cilj mi je bio da prenesem svoje iskustvo i da ulijem nadu svakom da su čuda moguća, pa čak i kad se najmanje nadaš.
Нема коментара:
Постави коментар