Trudnoća-moje iskustvo

U ovom postu sam pisala o mom iskustvu sa policističnim jajnicima i o tome kako sam ostala trudna uprkos problemima. Danas vam pišem kako je protekla moja trudnoća. 

Za trudnoću sam saznala 4. marta prošle godine i tada sam već bila 9.nedelja.  Već sam pisala da sam imala i ciklus i veliku cistu pa se nisam nadala da mogu u tom periodu uopšte da zatrudnim. U prvi mah sam bila zbunjena i veoma uplašena jer sam pila lekove sa hormonima i lekove za šećer. Samo mi je kroz glavu prolazilo da li će sve sa bebom da bude uredu. Doktor mi je rekao da moram da redovno dolazim na kontrole i da prate bebu. Dobila sam Utrogestan i Elevit vitamine. 

Morala sam da pripazim na ishranu zbog šećera i da jedem što više voća i povrća. U početku zbog velikih mučnina sam smršala 2 kilograma. Kanije mučnina i vrtoglavice su se smanjile. Svake nedelje sam išla na ultrazvuk i pratili su bebin razvoj. 

U 12. nedelji sam radila Dabl test i sve je bilo uredu. To je test koji statistički ukazuje na Daunov sindrom i slične probleme kod beba. Radi se u privatnim laboratorijama i čula sam da Centar za socijalni rad vraća novac ali nisam sigurna. Pre Dabl testa se ide na ultrazvuk kod ginekologa, meri se težina i isti dan se vadi krv. Rezultati su gotovi posle nekoliko dana. 

Sem Dabl testa, na početku trudnoće sam radila vaginalne briseve i krvnu sliku, koju sam kasnije radila na svakih mesec dana.

Pazila sam na ishranu i šećer mi je bio mnogo puta ispod granice, kao i gvožđe pa mi je doktor uveo još dodatne vitamine gvožđa. Pošto ne volim da jedem ribu pila sam i kapsule ribljeg ulja. 

Prve bebine pokrete sam osetila oko 16.nedelje i to kao blago golicanje, kasnije je to bilo sve jače i jače udaranje pa je beba dobila nadimak Loptica skočica. :)

Kretala sam se dosta i radila sam do sredine 6. meseca kada sam se uplašila zbog promena na materici, koje je doktor video na ultrazvuku. Smanjila sam kretanje i povećala dozu Utrogestana. Teško mi je palo jer je bilo leto i velike vrućine ali sam morala da izdržim zbog bebe. Jedan veliki savet je da nađete doktora kome ćete verovati i da ne čitate svašta na internetu i slušate priče komšika, prijateljica... Mene je to dodatno uplašilo i svaki problem sam mislila da imam ja. Problemi sa posteljicom mogu da izazovu prevremeni porođaj i ja sam se toga plašila. Bila sam u strahu da ću da se porodim u 7. mesecu a i moj brat i ja smo prevremeno rođeni. Danima nisam ustajala iz kreveta dok nisam shvatila da jednostavno to ne mogu jer se još gore osećam. Svi oko mene su mi pričali da ću da naškodim bebi, da ne smem da mrdam, da ne smem da se krećem, moram da mislim na bebu a ne na sebe. Jednostavno, moj je savet da ne slušate tuđe priče. Svaka trudnoća je priča za sebe. Ja sam billa ubeđena da ću da se porodim pre vremena a prešla sam 2 nedelje termin. Svi su pričali da je beba mala jer do 5. meseca sam imala mali stomak a beba je rođena sa 4020 grama.

Još jedna priča je da ne kupujemo bebi ništa pre rođenja i to me je takođe plašilo. Ne treba zbog ovoga, zbog onoga i presekla sam. Nemam ništa od straha i nerviranja i radiću kako mislim. Kupili smo bebi prvo odelce a kasnije i sve druge stvari. Hteli smo da sve bude pripremljeno kad beba dođe. 

Koža mi je postala suva a puna bubuljica, kosa se toliko mrsila sam se stalno šišala a nokti su stalno pucali. Zavidela sam tudnicama koje imaju sve savršeno u trudnoći jer sam ja bila daleko od savršenstva. Probala sam sa nadogradnjom noktiju i nisam mogla da trpim, farbanje kose nije uspevalo jer se farba ispirala, kreme protiv bubuljica nisam smela da koristim a Utrogestan ih je sve više izazivao. Kreme za strije sam koristila od saznanja da sam trudna i do 8. meseca nisam imala ni jednu striju i za mesec dana mi je koža svuda popucala. Stomak, butine i grudi su mi bili puni strija iako sam počela sa jačim kremama i uljima. Verovatno je to do toga koliko je kome elastična koža. Moja očigledno nije.

U trudnoći sam se ukupno ugojila 13 kilograma a 10 je odmah otišlo na porođaju. Veliki spas su mi bile duge haljine i pantalone za trudnice, ne stežu i veoma su udobne.  

Odahnula sam kada sam ušla u 9.mesec i željno iščekivala porođaj. Išla sam redovno na Ctg i kontrakcije nisam imala. Na sredini 9. meseca mi je doktor rekao da je posteljica zrela za porođaj i da je sve u redu ako krene jer je i beba spremna ali ja se nisam otvarala. To je i posledica toga da sam ja Utrogestan pila do tad a nisam trebala. Do toga me je doveo strah da se bebi nešto ne desi i da se ne rodi prevremeno. Čista glupost jer sam samo gore napravila. Pošto Elevit nije bio u mojoj lokalnoj apoteci pila sam Mamavit i bilo je sve ok sa krvnom slikom 

Termin mi je bio 25.septembar i ja se i dalje nisam porađala. Čitala sam da je sok od ananasa dobar za omekšavanje zidova materice ali mi nije pomogao. Nisam se otvarala i doktor mi je rekao da se spremim za bolnicu.  U bolnicu odlazim 3. oktobra .

Bila sam u bolnici nekoliko dana i uprkos svim pokušaja doktora da se porodim prirodno, 8. oktobra u 9 i 40 se rodila naša princeza carskim rezom. :)